ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ....

 

 

 

 

ISSN (Online) 2812-9636

ИНСТИТУЦИЈА:
ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ

ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК:
Др Јасмина Николић, директорка Историјског архива Пожаревац

АУТОР И УРЕДНИК ПОРТАЛА:
Др Јасмина Николић

ТЕХНИЧКИ УРЕДНИК:
Александра Богдановић

 

АУТОРИ:
Др Јасмина Николић
Др Драгана Милорадовић
Др Маријана Мраовић
Наташа Милошевић Дулић
Мирјана Степановић
Павле Р. Срдић
Дубравка Дуца Марковић

ПОЧЕТАК
1.10.2021.

СТАТУС:
У току
___________________________

КОНТАКТ ПОДАЦИ:
ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ
ДР ВОЈЕ ДУЛИЋА 10
12000 ПОЖАРЕВАЦ
РЕПУБЛИКА СРБИЈА
www.arhivpozarevac.org.rs
info@arhivpozarevac.org.rs
+381.12.523.082

 

 

АРХИВАЛИЈА МЕСЕЦА – МАЈ 2025.

 

ПОВОДОМ 80 ГОДИНА ОД ПОБЕДЕ НАД ФАШИЗМОМ И 45 ГОДИНА ОД СМРТИ ЈОСИПА БРОЗА ТИТА  

 

Почетком 1944. године Народноослободилачка Војска Југославије имала је у свом саставу увежбане трупе које су стасавале у годинама претходних борби за ослобођење Југославије, и то: 5 корпуса, 50 дивизија, 2 оперативне групе,150 партизанских одреда,  војно-позадинске органе, морнарицу и ваздухопловне јединице, посебне омладинске чете, омладинске батаљоне и бригаде.

Део ових озбиљно организованих и обучених трупа премештао се према Источној Србији кренувши, 1944. године, у финалне борбе за ослобођење земље. Нису били сами. У сусрет је прилазила Црвена армија, из два правца – снаге Трећег Украјинског фронта ступиле су на територију Бугарске и допреле до југословенско-бугарске границе уз Дунавску ратну флотилу, а Други Украјински фронт допро је до румунско-југословенске границе планирајући да изврши  продор ка Мађарској преко северо-источних делова Југославије.

Поводом доласка Црвене армије на румунско-југословенску границу, Врховни штаб  Народноослободилачке војске Југославије и Покрет отпора Југославије објавио је Проглас којим се апелује на борце и народ да дочекају Црвеноармејце, припаднике непобедиве Армије уз чију помоћ ће освојити слободу. С друге стране, Политичка управа Трећег Украјинског фронта објавила је Проглас војницима поводом ступања на територију Југославије уз апел за дисциплину, културно и уздржано понашање совјетских војника.

Последњих дана септембра 1944. године започео је заједнички продор Црвене армије и НОВЈ за освајање Ниша и територију од Западне Мораве до Војводине – и до новембра 1944. била је ослобођена скоро цела Србија са Косовом и Метохијом, и Македонија.

Побеђене немачке трупе одступале су према Срему, Црвена армија је наставила ка Будимпешти и Бечу, а НОВЈ започиње фронталне сукобе, рововски рат и артиљеријске двобоје све до коначног пробоја Сремског фронта крајем априла, и до коначног слома немачког отпора 15. маја 1945.

(Према: др М. Мраовић, Ратна слика Србије у Другом светском рату 1941-1945, уводни текст у каталогу истоимене изложбе Историјског архива Пожаревац, 2020.)

Пре почетка заједничких ослободилачких операција НОВЈ и Црвене армије, врховни командант Народноослободилачке Војске, маршал Тито одликовао је орденом Народног ослобођења Прву далматинску ударну бригаду – 12. септембра 1944. -  уз пригодан говор којим наглашава да је место Југославије за столом са савезницима  „где се решава судбина Европе“ –

„Морамо да кажемо, да ако смо у склопу Савезника мала земља, делима смо доказали да је наш народ велики духом... Ми хоћемо да суделујемо са нашим савезницима за столом где се решава судбина Европе. То је наше право...јер су то наши народи заслужили по цени великих жртава.  ...  Нека живи наша нова демократска федеративна Југославија! Нека живе наши велики савезници, Совјетски савез, Енглеска и Америка! Нека живе победоносне братске херојске Црвене армије, које у свом напредовању ослобађавају део по део наше драге Отаџбине! Смрт фашизму – слобода народу!“

Изабраном архивалијом желимо да укажемо на величину херојства народноослободилачке борбе у Другом светском рату за ослобођење, уз велику улогу и партиципацију Црвене армије Совјетског савеза, а у непосредној потреби одбране историјских чињеница у време када се врше притисци за ревизијом историје.

Мај је месец победе над фашизмом, а 2025. година је и година обележавања немалог јубилеја – 80 година од победе над  фашизмом. За Социјалистичку Федеративну Републику Југославију мај има још једно обележје:  4. маја 1980. године – пре 45 година – преминуо је друг Тито – оспораван и величан маршал и доживотни председник победничке Југославије.

 

Фотографија: Велики говор маршала Тита, поводом предавања ордена Народног ослобођења Првој далматинској ударној бригади, 12. септембра 1944. – штампани плакат.

Историјски архив Пожаревац, Збирка плаката и рекламно-пропагандног материјала, 1895 -  ;1944

 

Одабрала: др Драгана Милорадовић, архивски саветник